Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„Да ја имам ћерцу за удаје, „Ко је проси, поштење налпоси; „Али да ти моје јаде кажем: »Одвише је цура самовољна

„И многе је просце отурила; „ја ћу поћи на бијелу кулу,

„И упитал' моју јединицу;

„А устије, мило би ми било „Да такога стечем пријатеља.“ Па отиде цури у одају,

И шћери је својој говорио: „Удавај се, мила шћери моја. „Кога чекаш, не дочекала га! „Већ ми твоји просци додијаше, „Попише ми винце и ракију, „Похарчише сватовски коњици „Ив амбара жито свеколико, „Из стогова сламу и,сијено; „Ево ти се срећа придесила „Добар јунак од соја бољега. „Чак из Дрине бане Дрињанине, » У Дрини га зенђилијег нема.“ Када Ружа саслуша ријечи, Поклони се до земљице црне, Љуби баба у скут и у руку, Па ђевојка бабу проговара: „Дај ме, бабо, коме тебе драго! „Каила сам ја за бана поћи, „Е сам чула, казивали су ми, »Да је бане јунак на крајини, „И да има силновито благо.“ Мило било Бошњанин-Шћенпанпу,

90

95

100

105

110

120