Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

265 Кад се крену кули низ скалине, Тавани се чудом затресоше, Задрмаше џами на пенџере, А од шкрипе на ноге пашмаге И шуштења свилених кавада, Сва се кула пв темеља крену; Не би реко да ђевојка креће, Него да је потрес на земљици. Тако шшли, па до бана дошли, И кад бане сагледа ђевојке, Покрила се злаћеном Фереџом, Сагледа јој стаса и висину, Ал' не мога лице у ђевојке, Па ђевојци бане говорио: »О Ружице, срце из њедара! уТи уздигни уз лице Ферепџу,

уда те видим, лице какво ти је.“

Када цура подигну Фереџу, Спну лице ка на гори сунце. Ал' да видиш Дрињанина бана, Моли баба да јој даре дава; Бан сувише од злата ђердана, Па ђевојци на грло натиче,

Те јој прекри дојке дукатима. Ту се бане с цуром увидио, Увиђели и бегенисали;

Оде бане двору бијеломе.

У путу га књига сустигнула Од Ружице миле вјеренице,

У хитњи му цура књигу пише: „Моја срећо, бане Дрињанине ! „Када станеш купити сватове,

155

160

165

170

175

180

185