Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„И с Ченгићем свадбу урочио »До двадесет дана бијелијех.“ Мајка сину благосове дава: »Сретњо, сине, сретња ти ђевојка, »уДа Бог даде, у сто добри часа, »Да Бог даде, хаирли ти било !< Тако било, дуго не трајало, Постајало три-четири дана, Мучна га је књига допанула

Од Мостара челеби пазара,

Од Турчина Осман-барјактара. Овако му књигу нашарао :

„ Чујеш, беже, чуј ме, Љубовићу ! »ја сам ђузел цуру испросио

» У Загорју у бега Ченгића, „Купим свате, идем по ђевојку » У неђељу која прва дође.

„Па сам чуо ђе ми кажу људи „Да имадеш бијесна дорина,

»Да га таког ни у паше нема. »Зовем тебе, беже, у сватове,

» И доведи претила дората,

уДа ми водиш коња под ђевојком. „А по чем ти не мога доћи, »Опреми ми слугу Усеина,

„И по њему дора оседлана, „Накити га с главе до копита, „Нек се знаде чија је ђевојка. Ако ли ми у свате не дођеш, ујал' не спремиш по Усу дорина, „Зовем тебе на мегдан јуначки » У равноме пољу столачкоме.

[75 ст

сл ст