Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
285
„Кад је њега старост оборила, „Нема зуба да се љебом раниг2 ; А што велиш пашу пазарскога, „Ње он пма на гомиле блага,
5 А У двору слуга и слушкиња; „Залуду му благо и слушкиње,
„Кад му б'јела прошла појас брада,
» А мене је заклињала мајка, „Да не љубим брадата јунака, „Но да љубим младо голобрадо, „Као што је паша од Мераја. „Ако нема на гомиле блага,
» А он јесте јунак на мегдану, „Па ће сабљом задобити благо, „Мене бити мио до вијека, „Јер га кажу одвише јунака,
» А сувише стасна и прикладна. „Волим млада пашу мерајскога, »Нег' четпри Јакше капетана „И четири паше од Пазара.“ ' Кад то чуо Селиме везире,
Он отиде на бијелу кулу,
Ђено бјеху троји просиоци,
Па он сједе на меке душеке, А маши се на синију златну, Те он узе Јакшину јабуку,
Уз јабуку хиљаду дуката,
Те их врати Јакши капетану: „Нај ти, Јакша, твоје обиљежје, „Тебе сестра моја не милује.“ Јакша узе силно обиљежје,
Са везиром ријеч не имаде,
55
60
бо
т0
80