Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

48

Дигла се чета од Сења, а пред њом Иван Сењанин, за њим Титор барјактар, а за њим тридесет Џењана. Кад су били у планини, пита Иван који ће се наћи, да се пење на јелу, и да дурбином разгледа нема ли где шићара каквога. Устаје Титор, и угледа под Олашем градом пред кулом Брадар-аге хоро девојака и међу њима ћерцу Брадар-агину, у руди јој златна канџија, па по гувну удара девојке. Сиђе и каже Сењанима да хоће да иде да је граби, и моли их, ако чују његова џевердара, да му притеку у помоћ. Кад је дошао девојкама, назове им Бога, побуса копље, и за њ веже коња,

Џа уљезе у бијело гувно,

Па погледа оком по ђевојке, Докле око до ђевојке дође, Деснијем јој оком намигнуо, А лијевим насмијао брком.

Џа поигра у бијело гувно, Поиграше тамо и овамо.

Када су се били наиграли, Приступише један пут другога, Пак је руком за руку стиснуо, А ногом јој на ногу стануо, На руке јој бурме поломио,

А на ноге погази папуче.

Девојка му виче да се не шали шалом, јер је она ћерка Брадар-агина, сестра Мује и Алила, а вереница од Олаша Муја. Опет попграше, опет је хвата за руку, а она га опет опомиње. У игрању момак токе распучио, и указале се прси од јунака: усинуше му ка на гору сунце.“ Девојка га за= пита ко је, јер је диван да би она с њим век вековала бев икаква пића и јестива. Титор тад узјаше на коња, и зашгра га, али му спадне челенка, и замоли девојке да, му је дохвате. Дохвати му је ћерка Брадар-агина, а он је ухвати за руку, баци за се на коња, и нагне бежати. Кад то види Брадар-ага, полети за њим, и брзо га стигне. Титор би га погубио, али му није дала девојка. Он се