Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

45 На његова коња големога, Пала му је одлуку орада, Вјетар пуха, те му шогу лула, У главу му зуба ђавољега. Позна Џлију, па рече:

А што си ту, Цмиљанић- Илија # То ти није дадено, сердару,

Да се играш овђе с Туркињама, Но да радиш около јунаштва,

Ја уграбиш од Турчина главу. = Илија му ријеч говорио :

Јеси ли се, хаџо, помамио,

Што ме данас кротиш бев невоље; (Ово није Цмиљанић. Илија,

Но је ово од Кладуше Ало. —

А Плији збори Ћесан-ага:

Прој' с, Илија, таквије пословах, Што се данас турчиш без невоље: знаш. Илија, није давно било, Када мене утатисте жива, Бачисте ме у ледну тавницу,

Ту ја стојах за седам годинах, Док ме Турци благом откупише, "Гадер ме јадна извадисте,

Па ја сједох тамници пред врата. Ти. Илија, испријека дође,

И донесе топуз у рукама,

Удари ме у десну вилицу,

(едам си ми поломио зуба,

Ако ли ми за то не вјерујеш, Ну погледа' је т ово истина (Вину псето ка вук од планине).

Илија скочи из кола, а Ћефан-ага повиче:

Ко је Турчин, ако Бога знате! На-крмника Цмиљанић-Илију !