Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

ИЕ Па Тадија оде у јарове, Иванова изведе дорина, Па помену Бога истинога, А посједе претила дорина, Оћера га земљом по ћенару, Док Тадија на Кунару дође. На Кунару караула тврда, На њој има четерес стражара. Од Кунаре до Удбине равне Има равно тридест караула,

У свакој је по двадест стражара.

Ту Тадији добра срећа била, Здраво сиђе у турску Удбину, Ниједна га не опази стража, Под Мујову пребијелу кулу.

У авлију ућера дорина, Сретоше га Мујагине слуге, Под Тадијом коња уватише,

И јунаку ријеч бесједише:

» Откуд јеси, од кога ли града, Што си тако јунак одоцнио, „Те ти ноћи идеш по мјесецу „Овђе Муја и Алије нема, „Отишли су у Отоке Талу. „Свадбу прави од Отока Тале, „Сина жени, а ћерку удаје, „Код куле му ниђе нико нема, „Само једна Ајкуна ђевојка, И она се у Отоке спрема.“ А Тадија поче бесједити: „Мујо ми је Богом побратиме, „ја сам гавав Мусе капетана,