Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

64

„Па Кунару високу планину, „На њега је ватру оборила, »У десну га руку обранила, _„Биљег има на десници руци,“ И да видиш Сењанин-Тадије, Он узгрте рукав уз мишицу, Укава се рана од оружја: »ја сам главом дијете Тадија, „Мио братац Иван-кашетана.“ Кад Ајкуна ријеч саслушала, Руке шире у лице се љубе, Узетше се за бијеле руке, Па одоше у шикли одају, Ту господску вечер' вечераше, Па легоше санак боравити. Љуби Ташо Ајкуну ђевојку До ворице и бијела дана. Ту заспаше једно код другога, Док огрија од истока сунце. Ђе је срећа ту је и несрећа, Док ето ти брза коњаника Од Отока Кориман-ћеаја За Ајкуну сестру Мујагину, Да је води у Отоке Мују, Јер је Мујо чудан санак снио, Ђе му вода кулу понијела. Одиста се Турчин препануо, Па се боји Мујо од каура, Да му сестру не заробе Ајку. Како дође Кориман ћеаја У Мујову мермерли авлију, Нађе дора, стоји у авлију.

130