Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

69 „Остало је у гору зелену, „Но скочите да га потражимо.“ Нија шала сила и ордија, По крви су наодили трага До ливаде п ледне пећине, Сви виђоше да је у пећину. По ливади табор поставише, Огањ ватре живе наложише, Па ув ватре кафе приставише, Па међу се макул учинише Да оправе неколико друга Да уводе камену пећину. То рекоше, па се послушаше, Кров ордију пустише телала. Телал виче и тамо и амо: „Није л' мајка родила Турчина, »Да уводи ледену пећину, „И увати влаа у пећину, уАли влау посијече главу, »Даје Мујо стотину дуката, „Све оружје што је код Тадије, „И Ајкуну сестру за љубовцу.“ Ту се јунак наћи не могаше Да отиде у ледну пећину, И Тадији посијече главу. Док ето ти четири Турчина, Два Кодрића и два Атлагића, Сва четири оће на пећину. Апрли им дову изучише, На пећину Турке оправише. А то виђе Ајкуна ђевојка, Па казује Сењанин-Тадији,

290

295

300

305

310

315