Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Глас допаде Чекме-Асан-атги. Турци одма на ноге скочише, На готове коње појааше, Поћераше луда Милована. Силни коњи, а бијесни Туршт, Удбињско ми поље прећераше, Фатише се брда и планине. Кад су били насреда планине, Сви стадоше коњи и јунаци, А не стаде Чекмен на путаљу. Турчин силан, а коњ му бијесан, Све он ћера луда Милована, Доћера га пољу будимскоме. Угледа их сестрица Јелица, Па на граду отвори капију. Кад улеће луди Миловане,

Те улеће граду у капију, | За њим сеја затворила врата. Догонп се Чекме Асан ага, Догони се граду на капију, Па потеже перна буздована, Те удара на граду капију, Бувдовану пера полећела,

А капија ни абера нема.

Кад то виђе Чекме Асан ага, Он дозива од Будима краља: „Чујеш море, од Будима краље, »У 80 час си подранио сина, „Будима ћу тебе раскопати, „Тебе, краље, стара објесити, „Милована луда погубити.“ То говори Чекме Асан ага,

200

205

210

215

КО 2 (6