Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
56 Два камена на оба рамена, Понесе их на хар капетану. Но га сјетно пита капетане:
„Што би, Вуче, камо ти дружина #“
А Вуко му таде бесједио,
„Кам да ти је, спушки капетане ! » А на мјесто све моје дружине, „Нако ови два станца камена, „Посјекоше Турке Црногорци.“ То је било, а Боже, помози!
19. Стаков Радоња и Џидић Аган.
У сета се је мала подизала,
Од Црницах села маленога, Пред четом је Стаков Радоване, А за њим је Јовашев Брацока, За Брацоком седам-осам друга. Хојде чета зеленом планином, И умину низ питому жупу, Докле дође према Овдринића
У бијелу Џулупову кулу,
И ту бјеше чета запанула.
Сва дружина сана уфатила,
До не спава Стаков Радоване, Но све гледа Оногошту граду. Ал' с: од града отворише врата, Извљегоше млоги посленици, Најпослије бјеше излазило
Нова кола и осам волова,
Пред њима је Џидићу Атане,
70
15
10
15