Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
58
ит регћ
|] А. од Кчева и малијех Цуцах,
Чета мала, двадест и пет другах Пред њоме су до два побратима, Једно ми је Никац од Ровинах, А друго је Балетићу Раде,
За Радем је Симоновић Кивко. Хојде чета зеленом планином, Док изљезе у Херцеговину,
А западе у ломна Корита.
Ту чекала три-четири дана,
А чети је Бог и срећа дала, Дочекаше босанске трговце, Посјекоше три-четири главе,
И узеше педесет воловах, Ћерају их зеленом планином, Увалише крајем нихшицкијем. А друга се чета подигнула,
Од Нихшића крваве крајине, Чета мала, двадест и пет друга, Пред четом је Сукић барјактаре, А за њим је Аџиманић Дуро, За Дуром је Веризовић Зуко
А за Вуком Арслан-атић Нурко. Пође чета у Рудине рамне,
И почину под јелу зелену,
Па се чета збора задјенуше.
Но да рече Аџиманић дДуро,
»О тако ви, моја браћо драга „Куда ћемо с четом обрнути #“ Но да рече Сукић барјактаре: „Држ'те моје свијетло оружје, „Испанућу на јелове гране,
10
15
20
25
30