Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
99
НА
»Јесу л' ти се буле приобуле,
„Ево ђеца Џипери крвави, 95 уда дијете Јанића Јована,“
Убише се боја с пандурима,
Сагнаше их под Међеђу Греду.
Да је коме стати па глејати,
Ка' велике бруке од Турака! 100 Те их двије силе ударише,
Опасаше са свакоје стране,
Робе робје, а сијеку главе,
А кољаху ђецу по колибах,
И четири буле посјекоше, 105 Све бранећи буле ђецу луду;
Плијенише све из катуна,
Посјекоше деветнаест глава,
Начињеше тридесет носилах,
И велики шићар заувеше: 110 Три хиљаде и двије стотине.
Брђанима добра срећа била,
Ни се рани, ни погибе друга,
Но се рани Савов Мушика,
Ма ни њему ништа, није било. 115
24.
Никац од Ровина и Амза капетан.
(Спграла се три добра јунака,
Три јунака, сва три Црногорца,
То су били Богом побратими.
Једно бјеше Никац од Ровина,
Поред њега Симо и Турчине 5 До