Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
104
Све им Јашар по истини каже. Ту грађани макул учинише,
Да у зору удре на торину
И колибу Никца од Ровина, Па велику ватру наложише.
А у Никца добар адет бјаше, Прије зоре рани у Изворце, улије се и Богу се моли, Измакне се мало у планину, Често гледа граду Нишицкоме, Јер се боји од града грађана, Да му по чем не удре грађани. Нешто му се даде погледати, У долину виђе ватру живу,
Па се ближе Никац примицаше,
Виђе Никац од града грађане, - Па се натраг Никац повратио, Те пробуди двоје ђеце лудо, Овако им Никац бесједио:
„ Устаните, моја ђецо драга, „Ево ће нам ударит грађани, „Но трчите Чеву каменоме, „Мом Тодору брату рођеноме, „Кажите му што је и како је: „Како сване и огрије сунце,
„Овце ће нам плјенити грађани,
„Нека купи Чевљане јунаке, „Нев пошта мене у Изворце, „Еда бисмо одбранили овце.“ Итро ђеца послушаше стрица, Потрчаше Чеву каменоме. Докле ђеца Чеву долазите,
14()
155
160