Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
108
а
Па се натраг вратише јунаци. Док дођоше у Изворце равне, Искупише деведесет глава, И ранише Амву капетана, 265 СОломише му ногу у кољено. Што утече у ноћ рањеније, · То ће знати у Нихшићу граду. Ту је Никцу добра срећа била, Не изгуби ни једнога друга, 270 Само бише осам рањеније, И свакоме ништа бити неће. бимо и Турчин побратими Никца од Ровина. Што се
зове Турчин, то је прозват мали кад је био, а он није Турчин него Србин Црногорац прави.
20 Вук Голубовић.
Још ни зоре ни бијела дана,
А од дана нема ни спомена,
Рано б'јела уранила вила,
Завила се на лагана крила,
Па почину на Ласац планину, 5 Зове вила грлом бијелијем
По имену пи по презимену,
Зове вила Голубовић-Вука,
Дозива га у равне Рудине:
„ Бе си, Вуче, мој соколе сиви, 10 „јеси ли се јутрос намјерио,
„Намјерио на равне Рудине,
„Али спаваш, ал' те санак вара