Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
И с Турцима кавгу заметнуше. Ка' по једном пушке истурише,
Па пламене ноже повадише,
У бијеле овце ускочише, 145 Из оваца Турке изгонише.
Ма да ви је, браћо, погледати,
Како бјеже пасје вјере Турци,
Ћерају их мрки Црногорци,
Остављају ћурке и саруке, 150 Са живијех предају оружје.
А што ћу ви, браћо, за то причал",
До крвава брда Илинога
Четрдесет погибе Турака,
А толико има рањеника; 155 А одовуд нема ни рањена,
Но старога Турчиновић-Марка.
На томе су боја раздвојили.
Црногорци кад се повратили,
Четрдесет глава доносили. 160 Ту не има Срба ниједнога,
Којино је био у поћеру,
Те не носи од Турчина главе,
Неки главу, а неки оружје.
А нека их, мајка им весела! 165 Њима мајка, а мени дружина !
26. Радуловић Симо.
Мала ми се чета подигнула, Отклен се је вазда подизала,
ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УПГ 8