Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
129
На главе се момци пограбише,
И двадесет глава посјекоше.
Ал' да видиш доброга јунака, 135 С Љубостиња Вукићевић-Мила,
И он добру посијече главу,
Још се њему учинило криво,
Бачи главу насред лађе црне,
Па ускочи Блату зеленоме, [40 И живога уфати Турчина.
За перчин га руком уватио,
При црној га приводио лађи,
„Аивог га је лађи убацио,
Па га даде кнезу с Љубостиња, 145 Те му кнеже посијече главу.
Посјекоше двадест п једнога,
Да не чека мајка ниједнога,
А. девет је вода удавила.
Не утече од њих ни глашника, 150 Да кажује како ли је било.
Покупише главе п оружје,
И узеше лађу и запру;
Пунана је праха и олова,
И лијепе каве и шећера, 155 И остале одоре војничке.
А ту сердар показа јунаштво,
Ема му је срце обрањено,
Е изгуби сивога сокола,
Башш сокола Ђурашковић-Драга, 160 Остаде му саморана мајка,
Ту остаде сердар без синовца.
Ема сердар задоби јунаштво. —
Ал' да видиш Цетинског сердара,
ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ УПТ 9