Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
Те је шаље Лауд-генералу. У књизи је био говорио: 15 „Фала т', Фала т, Лауд-генералу,
„Кад ти жалшш праха и олова,
„И још к томе од камена града,
„И по граду мојије сирота.
у Док је мени по Босни градова 20 „А од Лајтса тер до сињег мора,
„ И запре девет годин' дама,
„Не бојим се Лауд-генерала,
„Јер ће мени добра помоћ доћи,
„Медвер паша од б'јела Дунаја, 25 „И још с њим Турци од Намастира, „Крајишници како мрки вуци,“
Дође књига Лауд-генералу.
Књигу штије Лауд-генерале,
Књигу штије, по посу се бије, 30) Сву господу себи дозивао,
Грохотом се старац насмијао:
»„Нут' Церића, силепије старог,
„Да се мени у Новоме отме!
„Та ме моја не родила мајка, 35 уНит' ме круна за дику држала,
„А тако ми Гедеона свеца,
„Нећеш у Новом пушити духана,
уНи у Новом ни у Градишкоме,
» Ако Бог да ни у Београду.“ 4() Џак се скочи на ноге лагане, Војску води к Новом бијеломе, Џаке копа метенице тешке,
А намјешта велике топове, Бије Нови са четири стране,
и ст
ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УШ - 10