Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
147
ОМА
„ Гестир ти је, једна була млада.“ Кад је чула, што јој госо каже, Она иде Новом на бедене,
Пак поклече на гола кољена,
И развија зелене барјаке,
Пак замоли Лауд-генерала:
» 0] Лауде, честити везиру,
„Не би ли нам ватру утолио, „Да ти Нови с добра отворимо #4 Ал' је Лауд срца милостива, Одма им је ватру утолио,
И од Новог кључе задобио.
35.
Опет то исто. (КОМАД)
По цвијели код Новога града, Ал' је вила, ал је љута змија ' Да је вила, у гори би била,
Да је змија, у стјени би била, Ван цвијели паша код Новога, Цвијелећи ситну књигу пише. Не пише је чим се књиге пишу, Него својом крви од образа, Пак је шаље мјесту Цариграду А на руке цару честитоме:
„Вај, честити царе господине, „Ако хоћеш да смо твоји Турци, „Не држи ме сад у овој муци „Код Новога на крајини града,
10“
80
85
сл
10