Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
»јок не видим крвава бедена, „Докле беден крви не полијеш.“ А кад чуо Мамул-капетане,
И он јунак по табору шеће, Још говори Мамул-капетане:
» Огулинци, пољубљени синци, „Нас је врједна породила мајка, » И крајина за дику држала, „Да једино Бога помолимо,
уда повише сабљу припашемо; „ [ко вјерује Бога и тројицу, умјржи пушку при својему лицу, уПали прахом, и зрном упраљај.“ Пак он јунак по табору шеће, Још говори Мамул-капетане: „Коцијанко, цесарска лубардо, „Иестави ми од Дрежника врата, „Пола ћу ти сребром оковати, »Х“ Нникшане златом заливати.“ Пак удара Мамул-капетане,
Он удара са четири стране,
А пуцају бојнице лубарде. Крња пуче, далеко преврже,
А зеленка граду не доврже,
А кад пуче танка коцијанка, Дрежнику је врата иставила,
И око њи зид обронила,
Могао би коњик ујездити,
И унести копје попријеко Крајем врата бијела Дрежника. Кад виђоше Турци Дрежничани, И пођоше надво' из Дрежника,
60
90