Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
Књигу штије Девенс генералу, А кад виђе што му књига каже, И он скочи на ноге лагане, Сабљу бритку припасује на, се, Паке силну окренуо војску
Од Новога града бијелога,
Пак отиде к Цетину бијелу;
СО војском паде Девенс генералу Код студене воде Војинића.
Кад у јутру данак освануо, Подиже се Девенс генерале, Пак отиде под Цетин бијели, Око њега покопао шанце,
И на шанце табле направио,
А на табле навезб лубарде.
Кад у јутру данак освануо,
Ал' дозивље Девенс генерале, Он дозивље к Цетину бијелом По имену бега од Цетина, Сенковића п Орловића:
»Дај ми кључе од Цетина града, »дда не штетим мјеста господскога, »да не трошим праха ни олова, » И не дерем бојниц' лубарада.“ Срдито му беже одговара
Из Цетина на крајини града:
» Од' отале, Девенс-генерале : »Да је ође Лауд генерале
» И. делија Мамул капетане, »Који су се они научили „Узимати по Босни градове, уПак да стоје три пуне године,
35
4()
45
50
60