Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

„Ту Јована свог шуру освети.

„Већ се Турци држат не могоше,

„Но с мегдана они побегоше,

» У своје се шанце затворише, 65 „Да Милоша за мир умолише.

„Овако му са шанца говоре,

„И покорно за предају моле:

„»Молимо те, српски кнез-Милошу,

„ „Опрости ни за погрешку нашу, т0 „»да смо за те ми одавно чули, „»Ми би ти се ономад предали, „»Не би тако од сабље падали, „ „Но ћемо се и сада предати, „И атове са оружјем дати.“ „Када Милош саслушао Турке, „ А он диже своје Богу руке: „»Вала тебе, милостиви Боже „»Који данас Србима поможе.“ „Па кад добро за предају знаде, 80 » А он војсци заповед издаде,

„Да се војска сва у ред постави,

„И Турцима туд сокак остави.

„»Одма војска у поредак стаде,

~

сл

„И Турцима знак поласка даде. 85 „На шанцу се отворише врата,

» И четири изведоше ата,

„Под седлима п под уборима,

„Са црвеном чохом покривени,

»Ту Милошу на дар доведени. 90 „Милош даре од Турака прими,

» И са њима разговор учини,

»Да сад с миром на алаје пођу,