Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Те утече у земљу Немачку,

Па га српска земља проклињаше, Тугујући Борђа спомињаше: „Сине Ђорђе, да те Бог убије! „Што утече у земљу Немачку,

у» Изневери све твоје војводе,

» И синове српске земље родне,

» Је их кољу по Врачару Турци, „Као овце по планини вуци #“ Српска земља тако туговаше,

И црнога Форђа проклињаше.

Но је нешто са планине кара: „Ја не лудуј, српска земљо славна, „Зашто си се тако забринула, „И на себе таму подигнула # „Спомени се брда и равнина,

» И твоијех високих планина, „Што с у њима легу соколови, » Од старине бани и кнезови, „Њина славна знаду се имена,

» И који је од кога племена, „још одавно у стара времена. „Па гласу је и Шара планина, „еемањина бјеше постојбина,

» Од старина српска царевина, „Са Душаном дично прослављена. „Па зар немаш Поцерску планину, „Обилића на гласу старину, „Којано је Милоша родила, „Турска сила њега се клонила 2 „Зар се није славно прославио, „да те, мајко, живот жртвовао,

20:

4()