Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

239 »Е већ имам осамдесет љета.“ А кад га је разумио Ђуро, Пламена је ножа повадио, А у Турке јуриш учинио, Од Турчина главу уграбио, А дружина друге трпи четири. Па наћера један на другога: Што утече Рогановић-Драгу, Не утече Кривокапић-Зеку, Што ли Зеку утече Турака, Не утече ускоку Видаку, А што Виду утече Турака, Не утече Банићевић-СОтанку, Што лп Станку побјеже Турака, За њима се момци натиснуше, Свакојега жива уватише, И добре им главе посјекоше; Седамнаест глава посјекоше, Ниједнога жива не пуштише, Ни да каже како му је било; Поваташе влахе спромахе, Не шћеше их посјећ' Црногорци. Не би мртва ни рањена друга Од Србаља од Црногораца. Богу Фала Срби задобише ! И велики шићар заузеше, Самих Турских до шездесет коња, Под седлима и под товарима, И на њима роба свакојака; Посјекоше глава седамнаест, И с Турака узеше оружје. Отолен се здраво повратише,

165

170

175

180

185

190

195