Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

245

„Здраво били, два горска хајдука! „Камо вама остала дружина“ » А ево их горје у планину,

„Но камо ти Марко и Станиша 2 „А ено их наврх Омутића.« „Дај, чобане, једног брава меса,“ Таде чобан Стеву проговара:

„ АјА' отоле, од горе хајдуче !

„Не дам брава без велика врага.“ Таде Стево јуриш учинио,

Те увати овна из оваца,

Па побјеже с њиме уз планину. А завика чобан од оваца:

„Бач“, хајдуче, у овцама брава,

> АКО викнух Марка и Станишу, „Не ћеш утећ', ни унијет' главе, >“ камо ли за дружине меса,“ Зато Стево ни хабера нема,

Него бјежи с бравом уз планину. Доклен Стево у дружину дође; Чобан викну Марка и Станишу, Те сађоше оба у Јасење,

Те пшптају момче код оваца: „Какви бојеху два горска хајдука“ А вели им момче од оваца,

И право им од пстине каже Какви бјеху два горска хајдука: „Један бјеше хајдук од планине Црна брка, а мрка погледа,

» Од њега ме страха уватила,“. Таде рече Шаренчевић Марко:

» То је Стево, родилага курва,

150

155

160

165