Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Осветише Враштанина Мира.

Здраво чета на Црквице дође, И ту пију вино и ракију,

И сваки се Фали о јунаштву. И то ти је од истине било.

56. Колашинци.

СЗафали се Муслибеговићу

У бијелу граду Колашину

На одаји код Џелилагића :

»да би мене не родила мајка, „Пи мушкијем опасала пасом, »Оћу узјат' мојега Ђогата,

» 2“ узећу пушку парагуна, „Шепаднућу граду на чаршију, „Те ћу убит Коровић-Алију, „Пе би ли се кавга заметнула »О Брђанима и с Ерцеговцима, у» Да видимо ко је јунак бољи.“ То дочуо Ћоровић Алија.

Кад Алија ријеч разумио,

Узе с собом три четири друга, Па он иде кули пребијелој, Б'јелој кули Мекића Амзаге; Ту Амзату бјеше находио, Турски њему селам називаше: „ Селам алећ, Мекићу Амзага !« Амзага му селам приватио: „Муселам ти, Коровић-Алија !«

200