Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

249

Турски њему селам називаше, И Зуко му селам приватио, Један другом ожђелдије даше, Јоште Зуко говорити шћаше, Но не даде Ћоровић Алија: Он запали двије пушке мале, Те он уби Зука на: дућану.

Кад погибе Муслибетвић Зуко,

Онда је се кавга заметнула С Брђанима и Ерцеговцима. Паде тама од пеба до земље Од пушчаног праха и олова.

Били су се од јутра до мрака, Док их ноћца тавна раздвојила.

Погинуо Ћоровић Алија, Којино је кавгу заметнуо, Млогпи бише мртви и раљени ; Остадоше саморане мајке, Вјерне љубе млоге удовице,

И сестрице без брацке заклетве.

То се чудо на далеко чуло, Чак зачуо царе у Стамболу, Па он пшше сићана фермана,

Те га шиље на Босну поносну

На ономе Босанском везиру: „Олуго моја, од Босне везпре! „Ти покупи Босанске јунаке,

„ајде шњима Колашину граду,

„Те бијела ти раскопај града, „ И агама узми агалуке

„По мојему сићану ферману.“ Кад везира ферман допаднуо,