Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
пење и п
68
Приноси га оку и образу, Пред очима живи огањ дава, А чекме му огањ приватио, И још Коча боље погодио: Посред срца и свилена паса, живо му је срце опалио, Изнесе му црне шшгерице,
И на Кочу пенџер направио, Паде Кочо по богаву тврду. А још Кочо собом јунак добар, На пушку се своју ослањаше, И он виче грлом и авазом, А на име брата Милована:
» А мој брате, луди Миловане, » У 86 час те миловала мајка! » И горе ти пушке набавила !
„Погибох ти, брате, од сватова,“
Ал' се момче бјеше догодило У Заврчу зеленој планини, Чувајући пребијеле овце,
Па повикну дванаест чобана:
„Бе сте, браћо, дванаест чобана,
»Погибе нам Кочо од сватова.
»Јуршши, браћо, ако Бога, знате !<
Отален су момчад полећела, Брже сишли води Скакавици, Ту западе дванаест чобана,
А пред њима луди Миловане. А пред њима лоша срећа била, Да их бјеше заскочио Перо, Заскочио Караџићу Перо,
Па он виче мила кума свога:
300
905
910