Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

19

и

„Вријеме је, да се огледамо, „Плаче на те сва Херцеговина „И остала силна војска моја, „Коју поби из затвора твога, „Ал' ћеш п ти изгубити главу.“ Одговара војвода Јакове:

„Не будали, Дервиш-пашо млади ! уја не жалим, да ћу умријети, „Него жалим, ђе ме преваристе, „Ал ми здраво Петровићу књаже, „Осветиће мене, ако Бог да.“ Више паша говорит' не даје,

Но му свеза наопако руке,

Па га тешком смрћу уморио,

И јунака Поповића Вука,

А све друге свеза у синџиру,

Па их посла Требињу бијелу. А удари паша Усеине

Низ Суторман високу планину, И шњим војске дванаест хиљадах На Лимјане и Црмницу доњу. Лимјанима лоша срећа била,

Јер су они мали и нејаки,

Не могоше силу дочекати,

Док приспију други Црмничани, Но бијело село оставише,

Те га огњем изгореше Турци; Ал' не хоће Беловићу Јоко,

Но у Турке јуриш учинио,

Двије турске уграбио главе,

Пак се јунак поврати у кулу, Брани себе и бијелу кулу,

570

579

585

590

595