Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

БОБИ

И лијепе српске манастире,

Заћераше робје по планини

У студену леду и шнијегу, 590 Јадне старце и ту ђецу луду,

Да у шнијег испуштају душу.

Јошт се српски народ не предаје,

Све се боре храбри Херцеговци, Помагаху љути Црногорци. 595 Омер тешки зулум учинио,

И своју је војску изгубио,

А још није рају освојио.

Омер цару књигу отправио,

И у књигу цара поздравио, 600 Да. је своју војску погубио,

А још није рају сподобио,

Црну Гору оком ни видио:

„Но те молим, мили господаре,

„Пошљи војске шездесет хиљада, 605 „На двоје ћеш војску раздвојити,

„Полак пошљи Арбанији равној

„На бијелу Скадру на Бојану,

„Полак пошљи на Херцеговину.

» И чуј мене, мили господаре, 610 Ако војску отправити нећеш,

„ја ти више војевати нећу,

„Него ми је нестанула рана,

„ Трећи дијел војске изгинуо, | „А“ Књаз мене из преваре туче, 615 » Он не слуша краља ни потенце.«“

Кад је царе књигу проучио,

На њу се је љуто насрдио,

Пак је силну војску покупио