Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

мин

А од Сужа и од Подгорице,

И од Бара и од града Скадра, И Жабљака на крај Горе Црне, Плачу, куме, царску руку љубе: » А] помагај, драги господару !“ Давом чине аге и бегови

И остали турски муселими. Осман паша поче говорити: „Султан-царе, земљи господаре, » Ал" помагај, ал' сабљом сијеци, » Ал' обали мечит и мунаре, „Нек се граде цркве и олтари. „По граници крајем Горе Црне, » У три града твоја, господару,

„Књаз Данило с Турцим' мира неће

„Већ с Турцима заметнуо кавгу, » А све своје кори Црногорце, »Друмове нам сваке затворише, » А одбише од ћабе аџије, „дЗатворише ловце и трговце, „По друмима исјекоше Турке, „Не даду нам вола уватити, »Ни од града никуд одмакнути, »Ни радити нашу бабовину; »Ми од глади побисмо волове,

» А од рђе коње продадосмо,

» А бијеле овце ископасмо,

још држимо при себе оружје. „Те бранимо цареве градове; „Ми их више држал' не моремо, »Ни цареву бранити границу.“ У ту ријеч у коју бијаху,