Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

52

„Него неће но нас препродају

» У Латине, те узимљу благо.

» [0 ми више трпљет' не можемо, „Но ако нам помоћ дати нећеш, „Ми ћемо се саме покрстити

„ Часнијем се вином напојити,

»„ А четверо поста испостити, »Ову ришћансоку дужност савршити, „Дин поулит', а крст пољубити, „Султан-царе, драги господаре, „Све о тебе и о твојој души. „Није воља, но је за невољу.“ Кад то царе буле разумио,

Па срдито на ноге скочио,

У супаду ногом ударио:

„Ала, рече, до Бога милога !

„ А што моји јадни Турци раде! уја не жалим млоге турске главе, „Но кадуне моје кукавице.

»Да ] од кога, не бих ни жалио, „Но од мале ломне Горе Црне „И Данила књаза Петровића, „Који земљу моју притискује, „Опоред њега војвода Јакове,

» Он затиче босанског везира, „Вели поћ' ће, ал му неће доћи, „Ел не емје с војском на Граово.“ Онда царе пашам бесидио: „Седам паша у Стамболу моме, „Што чините, сваки погинуо! – „Што цареву земљу не браните, „ А с Црном се Гором не бијете,

135

140

[== (о о

ст с

160