Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

ДЕ А војвода на бијелу кулу. На ногам' га дочекала Стана, На опаку у бијелу кулу, На оџаку ватру наложила, А у за њу каву пријарила, Крајем ватре душек поставила, И дивно му мјесто учинила, Њему каву и ракију дала. У том хашам мркла ноћца дође, Па војвода у постељу пође, Те уморан санак боравио, Крајем њега вјерена љубовца. Санак спију ноћи до поноћи, Док се Стана у сну препанула, А војводу руком отурила. Мили Боже чуда великога ! Грдна санка, Бог да га убије! Сан саснила војводина Стана У Граову у бијелу кулу На бијелу војводину руку, Ђе је била и очим' виђела Са висока брда Савинога,') Ђе Бањане вода притиснула, Од бијеле куле Баћовића До бијеле куле Радовића, Вода мутна брда потопила, А по води поникнуло борје. А на борје несите аждаје Крвавије нога до кољена, Огњеније крила до рамена,

ђ Више поља Граовског.

330

335

34()

245

350)