Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

а Од мртаца и од рањенијех, Од врућине и од огња жива, Земан дође ваља умријети, И Христове муке поднијети. А кад виђе војвода Јакове Ђе г' издаше Цуце свеколике И пред свијем сердаре Андрија, Ка Бранковић цара на Косову,

Бог им дао пред књазом поштење,

Као Вуку у Долу Крушеву, Онда себе упуштио Турке,

Нит' им иште вјере ни амана, Јадан види ђе му не помаже. А кад Турци Србе закопаше Невјерници у проклете руке, Па некога сабљом посјекоше, А некога жива, замакоше,

А некога на ватру спекоше, Живу Живку очи извадише,

А војводу с муком уморише Поповића замакоше Вука,

А остале на муке удрише,

Као Јуде Христа блаженога,

А највише Јакововић Анта. Њему ломе обадвије руке,

Чим је сјеко низ Руштицу Турке, Друге муке и ноге и руке. Вала Богу и Петру светоме,

Те нањ метну своје десне скуте, И Антове сачувао руке,

Слава Богу и цару. српскоме, Који врати с Црне Горе Турке,

685

690

695

то0

705

710