Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

76 _

„Олуша/, кадо, ово је истина: „Залети се соко тица сива

» Су његове десет соколова, ; „Те претече твога господара, „При шаторе Отмановић-цара, „То не бјеше соко тица сива, »Већно соко Кустудија Машо » Од Његушах мјеста витешкога, »Са његове десет соколовах. „Када бего на јунаке дође, „Пали Машо свога џевердана, „Те погоди твога господара, »Дешну му је ногу саломио,

» И проз ногу хата дебелога, „Хат му паде на прва кољена. » Тад се бего уз хата прислони, „Па извади двије пушке мале, »Којено су сребром оковане, »Обадв'јема живи огањ даје. »„Пукле пушке, хоће остат' пусте! »„Искобише свога господара, „Не убише Кустудију Маша. »Онда Машо као лав нападе, »Те уфати бега за вилице, „Трже ножа, одсјече му главу, „И узе му двије пушке мале, »И са њима сабљу оковану,

» И са плећа корет и доламу, »У корету стотина цекина. „Кад виђеше то бегове слуге, »Они своје пушке обратише, »Да убију Кустудију Маша,

155

160

165

170

175

180