Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

а А у појас по двије кумбуре, Међу њима мерџани ханџара, И Фишека по дванаест теста. Брво пошли како соколови, Док дођоше на Херцеговину На друм Дугу крвљу обливени. Тун' чекаше два бијела дана, Када трећи данак долазио, Стаде јека низ Дугу крваву, Стоји клекат коња и јунака, СОтоји звека сабље и синџира, Отоји квика кера и бизина, Не може их подносит' планина. А поп Лука уреди хајдуке Око пута су обије стране. Међу собом кад их напуштише, Тек хајдучке пушке запуцаше, Арнаутске мајке закукаше. Кад по једном пушке опалише, Више пушак метати не кћеше, Но тргоше мерџани ханџаре, А у Турке јуриш учинише: Сијевају хајдучки ханџари, 'Полијећу арнаутске главе. Од Ноздара ') до турских догања Шест стотина глава посјекоше. Тун погибе Ђулек капетане, Пос'јече га Милош барјактаре!“) Црногорци од боја јунаци

1) ПШланина насред Дуге. 2) Цуца.