Srpski književni glasnik

Позоришни ПрРЕГЛЕД. 303

Развијање и напредовање физиологије пи анатомије дало је инпулса пи старој грани ботаничке науке да узме нов обрт и да стане на напреднију, знанствену подлогу.

Док је стара систематика била скроз вештачка п оснивала се само на морфологију и слољном хабитусу, данашња. систематика. ради само по природним законима п све закључке изводи према темељним ембриолошким студијама. Захваљујући анатомско-онтогенетским подацима, ботанична. је епстематика данас на највишој научној виспни. Томе су допринели радови Декандола, Бајона, Бентама, Хукера, Енглера, Бетштајна п др.

У најновије гране ботаничких студија спада фитогеографија. Ова ботаничка наука испитује узроке биљним појавама, и на основи физиолошко-географеских опита п проматрања изводи своје закључке. Биљна географија испитује утицај ваздуха, светлости, топлоте, влаге, BHeтрова, земљишта, животиња и људи на биљке и на тај начин засеца врло дубоко у физиологију. Даље проучава биљна географија постанак и развиће разних биљних задруга, њихово простирање, њихову међусобну борбу итд. Творцем биљне географије сматра се А. Хумболт. После њега долазе многи виђенији радници, као Гру, Декандол, Грпзебах, Енглер и др. који су ову науку већ знатно разрадили и проширили.

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

А. И. С. Јужин. — Словенски гости.

Са рекламом онако исто дречећом као што су нове ливреје позоришних послужитеља, те личе, спромаси, као што неко рече, на железничке сигнале, дочекан је овде руски двоструки уметник, глумац п драмеки писац, А. И. С. Јужин, који је заслужио много достојанственији – пријем, јер он, и у једном и у другом својству, на оба поља свога рада, има потпуно право да се озбиљно узме,