Srpski književni glasnik

Позоришни ПРЕГЛЕД.

305 сетиоци, гледајући га као Руј Блаза, Отела, Ричарда Ш, Уријела Акосту и Кина, имали су и то задовољство приде, да га могу поредити са оним нашим гостима, који су у истим улогама у Београду излазили, са Салвинијем и Матковским. Дко се та поређења хоће да повлаче, ја ћу радо констатовати да она не би испала на штету руског глумца, а још мање, разуме се п да не кажем, на штету Салвинијеву.

Јужин је глумац прибран, трезвен, добро школован и саставља своје улоге се трудом и марљиво. Његовој творевини сваке улоге, у којој смо га видели, можда би се могао замерити известан недостатак поезије, топлине, срдачности, али се никако не може оспорити да их он онако, како их је замислио, и колико му допуштају средства, није извео од прве речи до последње, и да није био детаљно, сигурно саливен тип. Онај извесни недостатак поезије, који горе поменух, потицао би 13 једне сасвим позитивне особине: његова је игра промишљена и гест трезвен. Како ово може да буде и негативна ос0бина, показало се у Руј Блазу. За Виктор Иговог јунака треба. фантазије, роматичности, жара, младости или оног што чини младост. Колико је Јужин мало лиричан, видело ce нарочито у љубавним призорима. Јужин није тенор, пре баритон, чак бас. Гледајући га у том комаду, мене никад нису прошли жмарци, а то је у Виктор Ига облигатно. Ја се не бих оволико задржавао на овој улози, да примедбе које се могу ту учинити нису тако карактеристичне за таленат Јужинов, који се, рекао бих, најпре прилагођава. Гуцковљевом јеврејском филозофу Уријелу Акости, па онда Шекспировим поменутим типовима. И ако тај таленат не заноси, не повлачи бујношћу својом, милина би ипак била гледати какав комад подељен међу глумце Јужинових способности. Ту истина не би било генијалних полета, али би све текло коректно, разборито и озбиљно. Ову сам реч употребио у почетку о Јужину, и њоме бих завршио своју оцену о њему, да ме у томе не буни мало онај театрални виртуозитет у последњем акту 20