Srpski književni glasnik

44 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

рост, збрчкаће тп се лице, оседеће ти коса» итд. Још јој довикује: «Ти греши. што се толико уздаш у твоју лепоту... Ти нисп тако лепа, како сам те ја представљао у мојим стиховима...» То му је сва освета.

Овај раскид, као што емо рекли, био је дефинитиBat. Истина Цинтија и Проперције загрлили су се још једанпут, али Цинтија. је тада већ била мртва. Наскоро по њеној смрти, њепа сенка долази поћу у сну Проперцију се истим очима и петом косом» коју је имала за живота, али с лицем које је смрт већ почела да преображава, подсећа га на толике слатке. тренутке што су заједно провели, пребацује му што јој пије био на пратњи, али му опрашта, и још додаје да ће за кратко време опет бити само њен: <Наскоро ћеш бити једино мој, биће са мном и кости ће пам лежати помешане заједно». И погодила је; Проперције је допста. пије дуго преживео: он умре у тридесет п некој години. Тако ce испунила и његова слутња, коју толико пута изражава, да ће млад умрети, и завет. који је толико пута учинио, да је неће преживети.

С овим. није исцрпена тема о Проперцијевим љубав пим авантурама; папротив о њима ми бисмо имали још много лепо да кажемо. 1 добра воља не оскудева нам та коме би и могла оскудевати, кад се тиче оваког бисера! --: али простор што нам стоји на расположењу He допушта. то. Па кад жртвујемо овако што, онда нам се свакако Hebe моћи замерити, ако се на нељубавним пеcMaMa Проперцијевим не будемо парочито · задржавали, Проперције је сматрао, и као човек и као песник, љубав за CBOJ позив. «M љубави, каже он, и опевању љубави пролази ми живот, ту ја желим славе. За мене ће бити доста. хвале, ако Ce буде говорило да сам се допадао драгапи... Мене нека чита марљиво љубавник...» Војницима који се спремају на парђански рат он узвикује: «Идите, разапните. једрила. на лађама које су већ опробате у рату... Проричем. вам срећу. Осветите Красов пораз... А ја ћу, кад се пратите се пуним колима плепа пса заробљеним Oпријатељским. војводама, доћи под руку се мојом драгом