Srpski književni glasnik

40 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

и по осећајима карактеристична за читав један део римске лирске поезије.

«Шрестани, Павле, ронити сузе на мом гробу; црна се врата не отварају ни на какве молбе.. Надземне б0гове може човек умилостивити, али кад је Харон примио возарину, травни се гроб за навек затвори. И мени су, дакле, жалосне трубе одсевирале последње «збогом», кад су ме положили на мртвачки одар и запалили ми посмртну буктињу. Шта ми је помогло што сам се удала за Павла, што сам била пз славне куће, или што сам изродила такву децу7 Зар су Парке зато биле блаже према мени 2 Ето сам ствар која се с пет претију диже. Бечита ноћи подземног света, и ви, тихе реке, и ти, водо, која ми пречиш да се вратим, дошла сам овамо истина млада, али не услед какве кривице... Сизифе, остави твој камен; нека умукне Икеионов точак; Танталове усне нека дохвате воду; Кербер нека данас остави на миру сенке, и нека мирно лежи пред прагом се опуштеним ланцем. „Ja ћу сама говорити за себе. Ако не кажем истину, нека би ме постигла судбина сестара Данајида.

Ако се ко могао подичити трофејима својих предака, то сам ја: један мој предак с очеве стране освојио је Африку и Нуманцију, а мати ми је из исто тако одличне породице .шбона. Кад сам према свадбеним буктињама скинула претексту и косу повезала матроналном. траком, ушла. сам у твоју ложницу, Павле, коју овако остављам. На мом ће надгробном камену стајати да сам само једанпут била удата, Ја се заклињем пепелом предака, који су Африку. покорили и које ти, Риме, славиш, и Емилијем Павлом, који је уништио Персеја и његов дом, да нисам никад прекорачила прописе о моралу; моји немају да црвене ни због какве моје мрље. Корнелија је била и у тако славним породицама, и у тако великој кући, за углед. Ни. после свадбе нисам се променила, остала сам увек непорочна: од брачне до погребне буктиње живела сам беспрекорно...

Ни тебе, слатка мајко, нисам никад увредила: је-