Srpski književni glasnik

{9 “~ СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Мајсторица,“ "на први мах“ збуњена, устаде' и 'пољубише бе... Чика је 'отиша6“ у Крагујевац. Једва 'се већ наканио Ma раекрети/е кућом. ИГегрта још нису“ могли наћи. У осталом, посао иде, а да 'б њему; “о Аранђелу,“ једнако говоре, то će 'по“гееби разуме.

"УЗ пиво, које је комшија Цинцарин доносио, најпре је говор текао о новој кући, о будућности, о! женидби његовој, кад 'изиђе из војске. На велико“ чудо Анкино, он поче викати: : ? LEV

-— Хоћу. одмах, одмах да“ се 'женим, чим“ 'пелужим! Ашто! Знаш, како 'еи“ми 'Товорила 2. Тешто! Баш тако! Ти ћеш 'ми је изабрати, 'а ја, 'а ја ћу је "затворених очију узети. Хоћу, славе ми! И хоћу да вас слуша, ја како, "и тебе и' чику.' Ија ћу“вас слушати" Avja Bac волим... тако ми Бога, дао бих 'евоју крв завас!

Жена та је глехала и слушала, 'колико "се чуђењем толико псе пријатношћу, Jep беше скроз преображен, беше необично мио у тој неелућеној, невероватној сло00,01, која ее први пут јавила у њему, којом је товорио о себи. Допринело-је и'војничко одело, које стојаше као саг апвено 'на њему, те се видео препун млаудићеке снаге и окретности. Додуше, два три пута прекопде та, рекавши: „Ти си ђорнут, добро Ђорнут, а'то.ти' не ваља!“ Али се смејала и, најзад, мало по. мало, чату по чашу, почеше и њој светлети очи. Пошто се још наприча. својих доживљаја за двадесет дана и касарнеких семешних и тугаљивих догађаја, отиде у двориште, да се поздрави са комшијама. Нађе крнача, шваљу, праљу п црвену слушкињу.“ Лочекаше га се усклицима, а намигиваху једно на друго. По његовој наредби, крпа отиде по MIBO. Пошто се обредшне више. пута, он поведе коло уза звиждање старота Швабе.

Анка то гледаше иза одшкринутих врата. Беше црвена пи дихаше нагло. Најзад заусти да га зовне, али се трже, јер се он 'упути натраг.

Она побеже у радионицу.

Кроз мрак „слепе“ собе, Аранђел говораше: