Srpski književni glasnik

418 CpPnopu Књижевни ГЛАСНИК.

Али није дуго с тим презименом остала г-ђа Мица. Нико ваљада тако брзо не заборавља црне дане п тако лако осети благостање као овај глумачки свет..И ја све мислим, да је баш међу тим светом и постала она пословица која вели: „Да имам шест гроша, — ја бих се женио“ ! Па тако и сада с овима о којима је до сада била реч. Чим осетише мало пара да им звецка по џепу, одмах помислише и на будућност, на удобности домаћег фамилијарног живота, на пород и на то: да им се не угаси „славека свећа“! И женидбено кретање, тако да га назо-

вем термином наших статистичара, — одмах је јаче било после прве боље посећене представе. — Одмах су била.

два верења. Два се глумца верише са двема глумицама. које су, у осталом, већ давно носиле њихова презимена. Кад су их одвраћали п плашили их оскудним временима, одговорношћу, болешћу, ситном дечицом и већ свим тим m таким стереотипним заплашивањем, један од њих“ Мика, бркну у шпаг, извади пуну шаку више бакра а. мање сребра, и викну задовољно :

— Којешта! Пази море! Паре су ово! Кад ћу ја још оволико имати 2!

На то се већ није имало шта приметити. И венчање је било наскоро после тога. Кумовали су им мештани. Кад су тражили кума, овај се примио, само је мале снебивљиво запитао:

— Ама... џанум... како car he ma Toj na му бидне! А зар топрв саг ли ће станете човек и жена... демек, фамилија 2!

— Па знаш, кума-Гане, како је, смеје се гљумац, хе, хе, п јесмо и нисмо били, — ама сад ћемо баш од иситнски да будемо! Ех, знаш како је, куме, и ти ен био млад, аџамија!...

— Ништо си не зборим, куме, вели кум Гане задовољно и пљеска га по рамену. Ласно за тој! Сал вија да сте ни живи, ти и кумица!

У кратко, силне су промене настале у друштву од како им је ово на боље пошло. Па m у самој Љубиво-