Srpski književni glasnik

КРАЉ ТЕОДОР |] КоРСИКАНСКИ 587

би постављен Јевђеније Савојски, чувен са својих победа Rom Хехштета, Турина, Малплака. Ратна срећа још у самом почетку беше на страни ћесареваца. У мају 1716. год. отпочеше сукоби непријатељских војсака; 6. августа турека војска кол Петроварадина би сатрвена и у окршају погибе велики везир Али-паша Ћумурџија; у октобру паде Темишвар; у новембру Панчево; за то пак време Турци напустише и читав низ утврђених места на Сави и Уни, тако да у зиму 1716. год. не беше више Турака на левој обали Дунава. Али се ћесаревци не задржаше само на томе. Они се спремаху да пређу и на другу страну Саве и Дунава, па да отму Београд и да заузму Орбију. За тај посао ћесарева војска била је доста јака. Шта више, дотад постигнути успех мамио је многе добровољце под заставу Савојскога. Ове је поглавито мамила жеља да стекну славе. И многи чланови немачких и других владалачких дворова похиташе на Дунав, да се нађу поред славом увенчанога Јевђенија (СОавојекога и да помогну одбрани Хришћанства од Турака. Ту је био инфант португалски, краљевић пољски, кнезови баварски, наследник анхалт-насавеки, кнезови саксен-салфертски, кнез савојски, кнезови хесен-каселски, кнезови виртембершки, кнез кунбахеки, наследник сулцбахеки, кнез таксиски, кнезови Лобковиц, кнез салцбуршки, кнезови лоренски , кнезови холштајн-бек, кнез бевернски, кнез лик-аренбершки, кнез Курсије, кнез хохенцолернски, лихтенштајнски, љубомиреки, и. т. д. И тамо где се беху окупили толики владаоци и наследници, у пролеће 1717. гол. пође и Тодор од Најхофа, да потражи среће.

По речима у његовој аутобиографији“) он. је био етупио у службу изборника баварскога и желео је да

1) На један примерак његове аутобиографије у рукопису наишли емо у градској библиотеци у Греноблу, у Француској. Садржина њена јесте од интереса за слику пустолова ХУШ столећа. Она, а поглавито писање Геодорово о евом бављењу под Београдом 1716. год. и побудило нас је на писање све елике, Паесажи из његове аутобиограФије o0eлежени су знацима навода.