Srpski književni glasnik

ам Српски КњижеВНИ ГЛлАСНИК.

тише к војеци, увереној више него ма кад да јој се ваља тући. Међутим она се никад није налазила у тако критичном положају као што је био овај у коме смо били. Долазак везира био је увећао храброст и наду опсађених, а наша се војска умањила; потребе нам не могаху доспети Дунавом; турска флота надмоћнија од наше и артилерија с града затвараху нам тај пут; а шесет хиљада Татара, што ce тркаху по висоравну, спречаваху сваки приступ сувим.

„То вече вечерах код кнеза Јевђенија, који се кан! да беше одлучио да покуша срећу. При поласку рече грофу Мере-у да ме одведе у његов кабинет и да га сачека са мном. „Ви мислите, рече нам он улазећи, да сам подлегао, али се варате; чујте мој разлог, процените га, а потом ћете ми рећи шта мислите о њему. Могли сте видети гомилу фашина што је Турци дижу у евом логору. Лако је прозрети на што ће је: они се спремају да нас нападну у нашем логору. Ја сам далеко од тога да их спречим ; али нам могу доћи само пошто пређу врлог'велику провалу, која иде од Саве к Дунаву. Ова је провала и сувише близу нашега логора, да би они могли мислити да се поставе с ове стране. Она ће доћи између њихових линија. Биће, дакле, у ствари раздвојени на двоје, и ја ћу их напасти чим учине тај корак, са у толико више наде на успех што ћу према себи имати само један део њихове силе. Ако ли пак сви пређу провалу, биће нападнути на месту без дубине, где ће им еви покрети бити скучени. Додајте томе тешкоће готово несавладљиве препоне при одетупању, што је врло велика незгода за трупе недисциплиноване и које се никад не могу сакупити. Алп у случају, ако се везир узјогуни, што не мислим, да ме блокира, бавећи се и даље у логору, у коме је сад, тада ћу бити приморан да се придружим мишљењу кнеза Виртембершког; ну ви већ увиђате да ради користи, која ће доћи као последица. рђава покрета, на који мислим да наведем Турке, није оправдано следовати саветима, које кнезу Виртембершком и свој војеци ликтују храброст и жеља да се одликују.“