Srpski književni glasnik

Је

o u ВАЛДЕК - Русо.

унутрашњих дела, у кабинету Жила Ферија, у који је ступио поеле џада Гамбетиног министаретва, у почетку 1885. године. Тада. је већ јасно, ла ће овај противник колектпвизма. који дубоко познаје социјално питање, морати једнога дана наћи терен за споразум са социјалисетима. Он изјављује искрено, готово рећи дреко, да ако сматрамо раднике као људе добре воље који не потпомажу насиље п неред,“ мора се доћи до закључка, да не треба бити неповерљив према њима, ла им треба дати кредита. и указивати свако поверење. Велико дело које наше доба мора да изврши, п то одмах, у томе је, што ће će помоћи њиховим напорима а што ће се ићи на руку покрету од кога сви могу имати користи. Ако има нешто“ чега се не треба бојати, то је да се да раду снажна, паметна п јака организација“. Он. иде п даље и. с одвише дрекости за једнога министра, тврди, да „канитал треба да ради, а рад да пма канитала“, ла буржоазија никаква права нема да раднички сталеж сматра као потчињен, да је право својине за све људе прво човечје право које је прокламовала Декларација од 1789. Те реформе по његовом мишљењу“ у стању је да оствари само Република, демократска република, сасегављена пз концентрације свију њених странака. Први залатак такве Републике био би да „рад учини обилнијим и да усаврши економску организацију рада“. Главне црте те „економске организације рада“ обухватиле би усавршавање свега што се тиче оспгуравања и пензија радничких и срелетва. којим се обезбеђују радници од старости п болести.

Валдек-Русо једва је имао времена да у великим погезима. обележи свој социјални програм. По паду кабинета Жила Ферија настао је буланжизам. За то време сва борба републиканских страџака била је управљена против цезаризма и диктатореких планова ђенерала Буланжеа. Валдек-Русо, који је имао активног удела у тој борби, повлачи се, за пуних пег година, из јавног

Живота.