Srpski književni glasnik

о

ВАЛЛЕК - Русо. 7

пошто је пре две године триумфовао на општинским изборима у Паризу. MO свима знацима и како сад стоје ствари, изгледа да је дефинитивно потучен на последњим скупштинеким изборима, најзад, мир поново влада и на улици и међу луховима. Да постигне тај резултат. Валдек Русо прибегао је једној нолитичкој комбинацији о којој се у првом тренутку мислило да неће бити дуга века, а која међу тим још непрекидно траје. Он је негдашњу „републиканску концентрацију“ претворио у „републиканску одбрану“. и на тај начин створпо чисто репуФбликанску већину, која обухвата све републиканце од центра. умерених па до крајње левице социјалиста. У тој већини најмање има из центра умерених републиканаца. Они одбацују савез са социјалисетима и сматрају БалдекРусоа као издајника, који је напустио програм републиканске традиппоналне, умерене политике. Тај програм у ствари. није никад његов ни био. То се јасно видело још у времену кад је, поред Гамбете и Жила Ферија, први пут ступно на власт. Нримивши у свој кабинет вођу социјалиета у екупштини Миљерана, Валдек-Русо ништа није изменио од својих идеја, као што је и сам изјавио 4. фебруара 1901. године: „Ја сам увек био, јесам и осетајем убеђен индивидуалпст“. О многим тачкама политике и о многим питањима. економским сваки је члан кабинета „републиканеске одбране“ сачувао своје погледе. Оно, на чему та одбрана почива и што је сакупило све присталице њене на супрот свима реакционарима, то је заједничка љубав, подједнако јака код сваког, према Републици и поштозање устава, од највишега по положају па до најнижег. С друге стране, социјалист Миљеран, као што је врло тачно примећено, потврђује истинитост оне дотеране Мирабовљеве речи, да колективиет министар није и не може бити министар колективист. Оњ је. истина, остао веран сонијалистичком програму који је сам објавио свету у Сен-Манде, али, он је, на пример, као министар гласао против порезе на приход а за одржање посланетва код шапе, супротно од онога што је чинио као посланик.