Srpski književni glasnik

Си.

о СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

физиолошком радњом. Најпосле су неки цедилима OJ вајали клице од материјала, па ипак добијали врење, Пеки су просто упућивали Ha примере, где у природи материјали превиру без саучешћа клица (на пр. јаје у љусци), те тим побијали виталисте. +

Али баш тај отпор изазвао је већу ревност. Ослањајући се на старо искуство добрих домаћица при укухавању воћа и биљних сокова, показао je Шулце! још год. 1836., да органске материје, које су иначе врењу подложне, неће да превиру, ако их претходно изложуимо

температури од 100" Ц. — т. ј. ако их прекухамо — па их тако прокухане (стерилисане) покријемо слојем зеј-

тина — тако, да им спољни ваздух никако не може приступити. Сличне опите у разним модификацијама изводили су касније и многи други природњаци, и добијали. увек исте резултате. Укухана (стерилисана) материја држала се непромењена све дотле, док спољни ваздух није нашао прилике, да до ње дође. у њу своје живе клице унесе, те је њима окужи. |

На те тако убедљиве опите одговарала су против ници виталистичке ЊЕ са свим просте. По њиховом“

само за TO, MITO је најглавнији фактор при врењу атмосфереки кисеоник -— P Omo спречен да лође до свог хемијског дејства. ,

Тај приговор побијен је непосредно много касније (Па стеровим доказом, да врење може наступити и без приступа „вазлуха), а међутим су виталисте на њега одговарил i овим опитима. Шулпе је још 1836. год. показао, да врење не може наступити, ако се н. пр. чист, етерилисан — ји лакле ол свих клипа ослобођен материјал изложи ваздуху, E који је претходно пропуштен кроз конпентрисану сумпорну киселину, а. тај исти материјал у брзо почне превирати, чим се изложи лејетву обична ваздуха. Сличан опит извео је одмах за тим (1837. год.) Шван — само с том. ви а

! Scbhulitze. У, а