Srpski književni glasnik
штит
516 СРПСКИ Књижевни. Гласник. што од тих особина да губи, али је опет, ваљда у замену за то, национална свест почела ла јача.
Да је, у циљу утврђења поменуте сличности или. истоветности у схватању и изразу народног духа из разних српских покрајина, до сада што урађено, као што је могло и требало да буде. не би могла безочност, макар и ауторитета једног Јагића, тенденциозно, са извесним рачуном, да дели српско племе на онолико народа у колико покрајина оно живи; не би се могло српско племе ла доводи у забуну, а страни свет у обману да постоји „босански језик“ и да нема идентичности између Срба у Србији и оних у Старој Србији, а још мање са онима у Маћедонији. По тој Јагићевој логици морало би изаћи. оно напред поменуто, да не само разне покрајине ериског племена представљају и особене народе, него би. без сумње изашло чак и то да и у Србији не живи један исти, српски народ. Јасно је, да би се по таквим поставкама. Јагићевим консеквентно дотерало до апсурлума..
Да ће јелан народ, и поред свог језика, изгубити свој национални дух и карактер, ако туђа култура будењиме обладала толико да уништи сва остала његова. обележја која су само њему својствена као манифестације духа његова; да ће чак, кад буде то све изгубио, изгубити и свој језик, ствар је проста и природна, то је
природни процес претапања у други еуседни културно. ı
јачи народ, процес који се између народа од вајкада па и данас на наше очи врши. Примера за ово има и сувише и у прошлости и у салашњости. Узећу за пример. немачки народ у КЕлзасу и Лотрингији који је, за двеста година под француском управом, толико изгубио од. свог националног карактера, да силна кудтурна Немачка.
и данас, после 32 године, још није потпуно успела да
тамошњем наролу поврати немачки карактер и дух,
M ~
чак они помоћу често бруталних средстава. lIloaawege:
и поморанске Словене угушила је немачка култура ,. kao што је иста култура била на путу да уништи Ли-
тванце и Словене у салањим руским провинцијама Ис
„а