Srpski književni glasnik

АРТУР БАЛФУР. 43

ског пословника. Ова реформа обележава нов ступањ у развитку енглеског парламентаризма. У својој вековној борби с Круном, Парламенат се старао да утврди она своја права која су му била најпотребнија да би извршну власт држао под надзором, да би је у њеним покушајима противу народних слобода ометао, да би јој, речју, елужио као препрека п устава. Кад се, затим, борба између Круне и Парламента окончала у корист огог последњег, кад је влада престала бити за Парламенат један противник коме треба сметати, п постала један савезник коме треба помагати, онда се у један пут осетило да је Парламенат евојом дугом борбом с Круном добило такву организацију и такав поступак, који га чине способнијим да влади даје отпор, него да с њоме заједно ради. Под овим промењеним околностима, од његових ипсторијеких права његова је мањина имала много више користи него његова већина. С помоћу тих права мањина је пето онако ометала п устављала у њеном раду једну владу која је уживала поверење већине, као што је раније већина то чинила с једном владом која није уживала њено поверење већ само поверење Круне. Једно од тих историјеких права које је највећма злоупотребљавано, било је право неограниченог претреса. Све до 1889 сваки је посланик могао говорити колико је пута п колико је год хтео; правила није било по коме би се претрес могао закључити п пре него се листа говорника исцрпе. Злоупотребљујући то право, и једна пначе слаба мањина могла је да претрес о каквом владином предлогу протегне месецима, па да, у извесним приликама, п његово усвојење учини немогућним. Отуда потреба да се ограничи ово историјско право Парламента, којему је некада служило за што подробније испитивање владиних предлога, а сада се било изметнуло у једно средство којим мањина пизиграва већину. Прво је било уведено да се решењем Парламента претрес може закључити пп пре него се исцрпе листа говорника; па онда, ла се еви делови једног законског предлога који до једног напред