Srpski književni glasnik
СтАРИ СвеЕТИ СпиРИдион. 573
хулобе! — одврати први. — Сад се покорпо, кад га јур живот не служи... Нима ти га до живота! — и, гледајућ подуже у море расвјетљено мјесечином, рече к'о да себи говори: — Ча је корист тајит, младост је ка“ створена за љубав!
А Жижина, свлачећ се, Богу се моли. Па кад до њега. доприје пјесма оних кичељивих младића што евети кип носијаху, пуна милиња и чежње за дјевојачким животом, слушајућ:
„Блажена постеља на којој почиваш
И били ланцуни, се кима се покриваш“. вели жени: — Видиш каки су, па да нас свети Спирилиун неће каштигат; ни ноћас не могу се узлржат'...
— Имају правицу, кад сте пустили покопат' нашега старога свеца — одговори жена — и уједљиво настави: Ча ћете ви стари, младићи се веселе своме новому свецу. ua је млад ка и наш побожни дум Андрија, ча вам је ланас липо оправија!...
— Мучи жено, то су наши мушки посли! — прекиде сањив пошљедњу „Здраво Маријо“ Жижица, — и утрне евијећу.
Иво Ћипико.